Годинама уназад причамо о искоришћености сунцокретове паше како у целој Војводини, тако у Банату, а ми кикинђани водимо годинама расправе о томе колики су капацитети. Свакако да има доста проблема са тровањем пчела као и са крађама али бих се у овом тексту задржао искључиво на пашне прилике и капацитете.
Обично се као нека референца спомињу две кошнице по хектару и ту се завршава свако сазнање и дубљи улазак у проблем. Сакупио сам ове јесени податке о томе на кикинсдким теренима, па ћу сад да их објавим.
На основу прецизних података које сам сакупио, стање у нашој општини је следеће:
Кикинда град има 6159 кошница у 124 регистрована пољопривредна газдинства.
Банатска Топола има 229 кошница у 6 регистрованих пољопривредних газдинстава
Банатско Велико Велико Село има 1326 кошница у 22 регистрована пољопривредна газдинства
Башаид има 202 кошнице у 5 регистрованих пољопривредних газдинстава
Иђош има 277 кошница у 3 пољопривредна газдинства
Мокрин има 648 кошница у 16 пољопривредних газдинстава
Наково има 503 кошнице у 10 пољпоривредних газдинстава
Нови Козарци имају 485 кошница у 10 пољопривредних газдинстава
Руско Село има 707 кошница у 9 пољопривредних газдинстава и
Сајан има 268 кошница у 6 пољопривредних газдинстава,
што укупно износи 10804 кошнице у 211 пољопривредних газдинстава. Морам да назначим да у ове цифре не улазе пчелиње заједнице као ни домаћиства која су регистрована само код ветеринара или нису уопште регистрована. Када узмем у обзир чињеницу да локална удружења пчелара имају дупло више чланова него што је регистрованих газдинстава, али и чињеницу да су ипак пчелари са пуно кошница углавном регистровани, нећу пуно погрешити ако претпоставим да у Кикинди има од 13-15000 кошница. Неко би рекао солидан број, с обзиром на то да Кикинда има 59.329 становника (извор сајт града Кикинде).
Како то изгледа статистички: на сваких 5,49 становника долази једна кошница која је регистрована у пољопривредним газдинству, односно од 4,56 до 3,95 становника по кошници, у зависности од тога ако узмемо да је претпостављени број кошница 13-15000, наравно рачунајући све, регистрована газдинства, регистрације код ветеринара и нерегистроване кошнице.
Ако смо прихватили приближно тачан број кошница који износи 13-15000, можемо да пређемо на пашне прилике.
Кикинда је у 2017 години имала око 13000 хектара посејаних сунцокретом (извор ПСС Кикинда). На жалост, немам података о којим хибридима је реч али ако има само 10% парцела које су посејане Пионировим семеном, за које из искуства и разговора са колегама имам сазнање да слабо, чак врло слабо меди и да не будем сувише ригорозан у умањењу, него да смањим цифру од 13000 само за 1000, долазим до закључка да је у Кикинди било око 12000 хектара под сунцокретом за које су пчелари заинтересовани. Када то ставим у неку рачунску операцију 13000-15000 кошница : 12000 хектара подаци су следећи
13000:12000= 1,08 кошница по хектару
15000:12000=1,25 кошница по хектару.
Да опет не будем преоштар у проценама, ове две разлике сам сабрао и поделио са два и добио неки просечан број од 1,16 кошница по хектару сунцокрета.
Неко ће рећи СУПЕР, ми знамо да иду две кошнице по хектару јер су то сазнања науке. Сагласан сам да је наука у праву, а ја сам само пчелар који покушава да се снађе у целој причи, али зар то нису подаци који су стари пуно година па и неколико деценија? Тада смо имали сорте попут старе 45-ице и 11-ице, од којих сам и сам имао чак и 80кг изврцаног сунцокретовог меда по кошници а сад имамо хибриде попут Пионира.
Пошто нисам стручан за овај део приче, консултовао сам се са Живославом Стојановићем, познатим српским пчеларом и човеком за кога искрено сматрам да је потпуно у теми. Подаци које сам од њега добио су ме поразили али ћу их свакако дословно презентовати:
Данас имамо хибриде чији је период цветања свега 12 дана а тада смо имали каскадну пашу која је трајала 30 и више дана и сада је већи склоп биљака са малим главама а чим су мале главе и период цветања је краћи, зар не? Разлике су дефинитивно драстичне на штету пчелара.
Данашњи просечни капацитет лучења нектара по хектару износи 40кг али и 80кг полена. Полен ми није занимљив у овој причи, па га нећу узимати у обзир, јер се он углавном и не скупља у Кикинди, пошто га пчелари остављају пчелама. Господин Стојановић препоручује од 0,5 до 1 кошнице по хектару сунцокрета а до свих података је долазио дугогодишњим испитивањем на терену у шта сам се и сам у више наврата уверио слушајући његове методе рада.
Ако узмемо у обзир лошије климатске услове, какви су ове године били, пре свега мислим на јаку сушу, количине изврцаног меда, како сам у разговору са колегама долазио до података, и ове информације које сам добио од господина Стојановића, ове године је било довољно чак и испод 0,5 кошница по хектару, из чега произилази да је у Кикинди оптималан број кошница по хектару сунцокрета испуњен на горњој граници па мало и преко ње, само са кикиндским пчелама, а где су селећи пчелари који су донели сигурно 5-6000 а можда и више кошница?
На жалост пчелара, у току ове јесени, кикиндски земљорадници су посејали чак 30% више пшенице него претходне, што ће се можда одразити на умањење сетвених површина под сунцокретом али не бих о томе лицитирао него бих сачекао април 2018, па ћемо видети да ли сам сад превише црно размишљао. Искрено, волео бих и сам да нисам у праву. Једина ствар која ме радује је што су повећане, додуше минимално, површине под уљаном репицом, што би могао да буде колико толико охрабрујући податак за године које су пред нама. На крају да додам, немојмо се замајавати причом да је у Србији свега 5% паша искориштено. Можда на неким теренима тај проценат јесте исправан али у Кикинди, сигуран сам да је паша искориштена бар 50% више од оптимума а то није добро… Ни за кога.
Још да додам, немојте да помислите да водим неку антикампању против колега који, трбухом за крухом, долазе из свих делова Србије код нас, напротив, нити желим, нити ми на памет пада да то радим, јер сам и сам имао госте са више стотина кошница и никад ми нико није сметао. Знали су неки чак да ми се забоду са 100 кошница поред мојих 100 кошница на 50 метара и никад нисам ником правио проблем, нити ћу.
Држава мора под хитно да регулише ово стање, да ли стварањем службе повереника пашног реда или на неки други начин, јер ситуација у будућности у Кикинди а верујем и на другим теренима у Банату и Војводини, бар кад је сунцокрет у питању, није ружичаста.
Зато молим све оне који прочитају овај текст, да добро размисле, да у тексту нађу искључиво добре намере и да заједно покушамо да изађемо решења шта нам је даље чинити.
Пчелар Саша Чолак из Банатског Великог Села крај Кикинде
Коментари
Dodaj Komentar